Dogodilo se na današnji dan – 6. jun

0
788
6. jun

6. jun

6. jun

1523.Gustav I proglašen je za kralja Švedske. On je poznat kao osnivač dinastije Vaza. Uveo je reformaciju i oslobodio Švedsku od Danske.

1599. – Rođen je Dijego Velaskez, španski slikar i jedan od najvećih slikara svih vremena. Najviše je radio na dvoru Filipa IV. Najčuvenija dela: „Menine“, „Prelje“, „Predaja Brede“, „Princ Baltazar Karlos na konju“, „Apolon u Vulkanovoj kovačnici“, „Bahusov trijumf“, „Venera pred ogledalom“, „Merkur i Argus“, „Ezop“, „Dama sa lepezom“; radio je, dakle, pre svega portrete članova kraljevske porodice, naglašavajući posebno njihovu izveštačenost, pa i degenerisanost, ali i portrete dvorskih budala, kepeca, ljudi iz naroda, kao i mitološke kompozicije, pri čemu su mu za likove paganskih božanstava neretko pozirali i obični ljudi, štaviše predstavnici društvenog taloga… Dela mu se nalaze pretežno u muzeju Prado u Madridu.

1816. – U Novoj Engleskoj je palo deset inči (oko 25 sm) snega. Ova godina je ostala zapamćena kao godina bez leta.

1875. – Rođen je Tomas Man, književnik koji bez sumnje predstavlja jednu od centralnih pojava ne samo nemačke već i evropske književnosti prve polovine XX veka, izuzetnog kulturnog poslenika vazda zainteresovanog za probleme svoga doba, humanistu koji celokupnom svojom pojavom daleko nadilazi okvire germanske kulture, ali i, prema pojedinim mišljenjima, jednu od najkontroverznijih pojava literature minulog veka; stoga i ne čudi mnoštvo kako raznolikih tako i oprečnih interpretacija Manovog dela i kompleksne stvaralačke ličnosti. Valja napomenuti da upravo Tomas Man, koji je aleksandrinizam kao umetničku poziciju svesno izabrao (uspevajući pri tom da preuzet materijal estetski funkionalizuje u strukturu – stoga u pismu Teodoru Adornu i govori o „višem prepisivanju“), celokupnim svojim delom posvedočuje da stvaranje večnih vrednosti ne počiva u grubom odbacivanju tradicije, već u neprestanom uzdizanju iznad nje. Ovaj veliki poštovalac minulog tradiciji nije robovao (njegovoj pripovedačkoj umetnosti nikada nije pretilo da postane epigonska), nego ju je neprestano prevazilazio (čak i onu tradiciju koju je sam stvarao), rekapitulirao i kritički osvetljavao putem prepoznatljive ironije, parodije i humora. Svesno se oslanjajući na tradiciju, Tomas Man stvarao je, dakle, posve netradicionalno, s tim što njegovom umetničkom oblikovanju nikada nije zapretila opasnost od „dekadentnog rastakanja“. Man, dakle, kao što primećuje Margerit Jursenar, pripada grupi onih retkih i „po prirodi opreznih i zamršenih umova“, neretko „tajnovitih“ i „neustrašivih“, te uistinu „konzervativnih po tome što ne dopuštaju gubitak nečega što pripada akumulaciji hiljadugodišnjih bogatstava“, no ipak „subverzivnih u njihovoj neprestanoj reinterpretaciji“. Ovaj naoko hladan i uzdržan analitičar, ali i ljupko-podrugljivi mislilac britkog pera koji svagda „računa s naličjem rečenog“, nikada nije pripadao nijednoj školi niti književnom pravcu, već je, kao i svi pangenijalni duhovi, svoje obimno delo stvarao jedino po meri sopstvene zakonomernosti. Mnogi komentatori i znalci Manovog umetničkog opusa veruju da je ovaj književnik, iako vrstan kao autor novela izuzetne umetničke vrednosti („Tonio Kreger“, „Smrt u Veneciji“, „Tristan“, „Prevarena“, „Mario i mađioničar“, da pomenemo samo najčuvenije) i esejista oštrih zapažanja, prevashodno romansijer par excellence. I doista, osmotrimo li Manovo književno stvaralaštvo kao jedinstvenu celinu, ali i unutar razvoja nemačke književnosti, čini se da nije preterano reći da glavni doprinos ovog stvaraoca počiva upravo u oblasti romana. Počev od mladalačkog romana „Budenbrokovi“ koji se, bar kada je o tematici reč, nadovezuje na reprezentativna dela naturalističke književnosti (kao što je ciklus romana „Rugon Makar“ korifeja naturalističke poetike Emila Zole, čijoj je popularnosti u Nemačkoj, uzgred rečeno, doprineo i Hajnrih Man) i zahvaljujući kojem Man već sa 26 godina postaje ne samo zreo već i poznat stvaralac, preko autobiografskog romana „Kraljevsko visočanstvo“, u kom je prisutna ideja o strogoj sreći, nedovršenih „Ispovesti varalice Feliksa Krula“, dela kojim Man, parodirajući ispovednu prozu i koristeći strukturu pikarskog romana, ukazuje na konfrontaciju građanina i umetnika, koji se ovde javlja kao sumnjivo lice, „Čarobnog brega“, prema mnogima centralnog masiva Manovog stvaralaštva, „Josifa i njegove braće“, u kom autor produbljuje, dograđuje i parodira biblijsku tematiku, „Lote u Vajmaru“, romana o starom Geteu i njegovom susretu sa voljenom Lotom putem kojeg Man, služeći se Geteom kao neprikosnovenom veličinom germanske tradicije, upućuje Nemačkoj reč osude u želji da upozori na put Hitlerovog režima, „Dr Faustusa“, neosporne krune Manovog stvaralaštva u kom, vraćajući se Narodnoj knjizi o Faustu, Geteu i Ničeu, autor kritički osvetljava politička i ratna zbivanja ali i avangardnu umetnost, pa do romana „Izabranik“, koji stoji na samom zalasku piščevog romansijerskog rada – Tomas Man ne samo da je nemački roman uveo u krug evropskog romana već je stvorio i specifičnu vrstu romana koja se, zbog svoje slojevitosti i kompleksne strukture, opire jednoznačnom tipološkom određenju.

1942. – Izveden je skok u kojem se prvi put koristio padobran sačinjen od najlona. Inače, još je Leonardo da Vinči 1514. godine nacrtao jednu skicu padobrana u svojoj beležnici. Prvi javni skok padobranom izveo je Ž. Garneren 1793. godine. On je skočio sa visine veće od 600 metara, padobran mu je imao oblik suncobrana, a bio je sačinjen od belog platna za jedra.

1968. – Senator Bobi Kenedi preminuo je od posledica atentata.

1972. – U eksploziji u najvećem rudniku uglja na svetu, u Rodeziji, poginulo je 427 rudara.

1980.Bjorn Borg je pobedom nad Džonom Mekinroom osvojio turnir u Vimbldonu.

1985. – Pronađeno je i ekshumicirano telo nemačkog nacističkog vođe dr Jozefa Mengelea.