Ervin Pinter, dobri duh dunavski

Upoznajte Smederevca koji je do 84. godine više plovio nego što je hodao. U devetoj deceniji, stalno je na vodi, čisti obalu, uči splavare

0
1247
Ervin Pinter
Ervin Pinter
Ervin Pinter
Ervin Pinter

Ervin Pinter (84) je više plovio nego što je hodao. Promenio je mnogo firmi, ali se, kao svaki verni lađar, uvek svojim lađama vraćao. Njegovi remorkeri su penzionisani, kao i on, ali Ervin i dalje plovi, svakog dana u maloj brodici, kao dobri duh dunavski, pomažući braći po reci da je ukrote, umilostive, ulepšaju.

Mašinbravar po zanatu. Lađar po sudbini. Ervina znate gde možete naći. Na desnoj obali Dunava, gde marljivo, iako u devetoj deceniji, čisti obalu, sakuplja ono što je donela velika reka, pomaže splavarima da se privežu, uči ih kako da ukrote moćnu vodu. Njen je i rob i gospodar.

Ako neko zna šta reka može da ponudi i oduzme, onda je to Ervin. Više od pola veka je plovio, najviše na remorkerima po svim vodama nekadašnje velike države. Rečni bog Asop ga je čuvao, i sebi vraćao. Menjao je staništa, ali sva su bila na vodi.

– Ne mogu bez reke. Više sam u životu na vodi bio nego na kopnu. Da znaju reke i obale da pričaju, bila bi to prava pustolovina. Ni mene reči najbolje ne služe, pamćenje ume da pobegne – priča Ervin, kome su nadenuli nadimak „lovački“, jer je mnogo u životu lutao.

Rođen je u Osijeku, ali je rodni grad napustio 1969. godine, a voda ga je donela u Smederevo. I svoju životnu saputnicu, Mariju, naučio je kako se voli reka, a ona je prevazišla učitelja.

– U fabrici „Kandi“, jedne subote dok smo čekali da dobijemo čokolade, prvi put smo se sreli. Ona je imala pet, ja devet godina. Posle smo se ponovo sreli, prepoznali i oženili. Živeli smo na remorkeru. Tu su nam odrasla deca. Ona je bolje plovila nego ja, priseća se.

Njegova Marija je na nekom boljem mestu. Ostavila je pre nekoliko godina svog lađara njegovoj drugoj velikoj ljubavi, reci.

Dok vadi natopljene daske iz vode, vremešnim a spretnim rukama, rečni vuk priseća se svog plovnog puta.

– Promenio sam 28 firmi. Radio sam tri godine na prekookeanskim brodovima, u Rečnom-transportnom preduzeću „Osijek“ od osnivanja, u Kragujevcu u fabrici oružja, u Travniku, na Brionima, u komunalnom preduzeću u Smederevu… Radim dok radim. Čim vidim da muvaju, iš! Uzmem pinkle, i zdravo.

Ervin Pinter na svom brodu
Ervin Pinter na svom brodu

Na relaciji Pula – Brioni prevozio je radnike i osuđenike koji su kopali tunel ispod mora.

– Sedam godina sam radio kod Tita, na Brionima. Tito je bio za mene svetinja. Ali, ne znam da li smem da kažem… Pravi Joža je poginuo u Drvaru. Ovaj je podmetnut – smeška se na ove svoje reči Ervin. – I Jovanka je bila fer i dobra, znao sam celu njenu familiju. Ma, svu tu elitu sam poznavao, samo sam imena pozaboravljao.

Pamti, ipak, po dobrome narodnog heroja Mošu Pijade, kada su išli u lov u Baranji, na Tikvešu 1 i 2 gde je najviše divljači bilo.

– Mošo kaže „Ervine, ja sam upucao jelena“. Proverim, jeste. Vežem životinju, dovučem brodom, ljut što Tito i sve te budže ismevaju čiču kako ne može ništa da upuca. On dobričina, kaže „Ervine, pusti, to su sve mangupi“.

Ervin Pinter
Ervin Pinter

Ervinova životna i radna biografija lepa je i teška je, ali na njemu se ne vidi breme. Reka će mu jednom biti testament, ali joj se neće dati još. Pre 58 godina primio devet metaka.

– Radio sam za „Dunavski Lojd“. Išli smo iz Nemačke. Uzeli tri šlepa u Češkoj i Mađarskoj. Kada smo došli u Peštu, momci kažu: „Hajdemo u grad da nađemo devojke. Ti vodiš Ervine, znaš mađarski.“ Uvek sam bio reskant, i ostao sam reskant. Neki Rusi i Mađari nas napadnu. Primio sam devet metaka. Dva su još uvek u meni. I evo, ne fali mi ništa. Živ sam.

DEVET GODINA ZATVORA OTPLOVIO
Ervin Pinter je davne 1947. godine u Osijeku skupo platio cenu neiskustvu kada je radio na šlepu kojim je stigla humanitarna pomoć u hrani. – Znate šta su Udba i Ozna? E, pa ta gospoda su obrlatila brod, odnela hranu, a ja sam bio mlad, tek završio zanat. Nisam vodio zapisnik šta ko uzima, nisam legitimisao. Zaglavili oni, zaglavio i ja. Devet i po godina sam osuđen. Zatvor u Lepoglavi i Staroj Gradiški. Ali, sve vreme sam bio slobodnjak i plovio.