Velika sala Centra za Kulturu Smederevo 22.04.2015. u 20.00 časova
Vladimir Đurđević – TRI KLASE I GOSPOĐA NUŠIĆ
O KOMADU – Omaž Branislavu Nušiću
NAJ – značajniji, popularniji, omiljeniji, poznatiji … srpski komediograf Alkibijad Nuša alijas Ben Akiba alijas Branislav Nušić (Beograd, 20.10.1864 – Beograd, 19.1.1938), spada u onu iznimnu vrstu pisaca o kojima svi sve znaju, čije sentence (replike, zapisi) su ušli u žargon, a likovi o kojima je pisao postali nepresušan izvor različitih stilskih figura (metafora, paradigma…) u svakodnevnom životu svih slojeva društva.
Književnik i dramski pisac, dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu, upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Sarajevu, pravi član Kraljevske akademije umetnosti od 1933, a sekretar SKA od 1935 do 1937, Nušić je uprkos popularnosti bio česta meta kritike. U pismu iz 1924. godine, koje je, negde oko 60. rodjendana, uputio kćerki Margiti Predić, Nušić je komentarisao ocene svojih kritičara – da nema „dubinu jednog satiričara“, da u komediji pribegava „lakšoj njenoj vrsti, komediji naravi, izbegavajući ili nemajući moći da zađe u komediju karaktera“. Nušićev odgovor je bio jednostavan: „Za moj humor se veli da je lak. Ja ne znam da u literaturi postoje dva humora: težak i lak – ja znam samo za jedan humor, jedan jedini, onaj koji izazivajući smeh na usnama ublažava surovost života.“
Branislav Nušić je bio radoznali i aktivni svedok uspona srpskog društva od vremena kada ga je, kako kaže pritiskivala „petrificirana patrijarhalnost”, koji se ne ustručava da lucidno vivisecira mentalitet, naravi, navike, društveno-političko ustrojstvo, kroz na prvi pogled dnevno-žovijalni dijaloški ili prozni (sve jedno da li su u pitanju komedije, kozerije, satirični zapisi) iskaz. Smejao se „prvo sebi, onda onom do sebe, pa onom više sebe, onome što je pred nama i onome što ide za nama“, kako sam kaže.
Vladimir Djurdjević, dramatičar mladje generacije, napisao je potpuno originalni, pseudo biografski, dramski tekst koristeći se kolažnom tehnikom, čiji je glavni junak Branislav Nušić. Radnja ovog, po žanru bliskog vodvilju, komada smeštena je na sam početak Nušićeve karijere, kada se on – boreći se za sopstveni status, susreće sa likovima iz bogate galerije svog „budućeg“ komediografskog opusa. Djurdjević u izmišljnoj priči o Ben Akibinim životnim kalamburima, vešto prepliće prepoznatljive situacije i replike iz dramatičarevih čuvenih drama i originalne, vrcave sentence, ne gubeći se ni u jednom trenutku u stilskoj nedoslednosti. Nastao je, tako, duhovit i dramski uzbudljiv omaž velikom komediografu.
O PISCU
Vladimir Đurđević (Beograd, 10. jul 1977) je srpski, dramski pisac i scenarista. Završio je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Debitovao je dramom „Ne igraj na Engleze“. Autor je drame „Dnevna zapovest“, dramatizacije „Zbogom žohari“ (Balada o Pišonji i Žugi) inspirisane tekstovima pesama kultnog sarajevskog benda Zabranjeno pušenje. Koscenarista je igrane serije „Ono kao ljubav“ i scenarista sitkoma „Kuku Vasa“. Autor je monodrame „Život je LOTO“, duodrame „Savršen kroj“ i nekoliko nagrađenih radio drama.
Drama „Ne igraj na Engleze“ je postavljena u svim državama nastalim raspadom SFRJ. Prevedena je na engleski i katalonski jezik.
Dobitnik je nagrade Slobodan Selenić za dramu „Dnevna zapovest“. Tekstovi su mu objavljivani u stručnim časopisima Scena, Teatron i TFT.
Živi i radi u Zemunu.
O REDITELjU
Milica Kralj je dva puta bila u prilici da postavlja Nušića: “Svet” se igra u Narodnom pozorištu Niš, a “Gospođa ministarka” u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci (proglašena za najbolju predstavu na festivalima u Smederevu, Jajcu, Brčkom, Doboju, Zaječaru).
REČ PISCA
Bližio se jubilej, vek i po od rođenja velikog komediografa. O Nušiću je valjalo pisati i odati mu počast. Ili makar to pokušati. Život najduhovitijeg čoveka na Balkanu nije bio uvek ispunjen smehom i radošću. Ipak, ako je već sam Nušić svoj život u „Autobiografiji“ opisao kao jednu veliku komediju, smatrao sam za jedino primereno, da isečak iz njegove biografije koji želim da prikažem, bude upravo komedija. U znak zahvalnosti što nas i dan danas zasmejava.
Želim da se zahvalim svojoj profesorki Vesni Jezerkić na izdvojenom vremenu i nesebičnoj pomoći, na sugestijama i indikacijama koje su ovak komad učinile boljim. Hvala i Branislavu Nušiću na svim likovima i replikama koje sam bez pitanja pozajmio iz njegovih drama.
Vladimir Đurđević
REČ REDITELjA
Valja odmah reći da „Tri klase i gospođa Nušić“ nisu dokumentaristički ( ili istorijski ) komad. Istorijski fakti (i ličnosti ) jesu poslužili Đurđeviću, ali da stvori originalnu priču, priču koja nije opterećena podacima već je plodotvorna za pozorišnu IGRU. U toj igri Branislav Nušić se sreće sa likovima koje će kasnije proslaviti njegove drame i živi na pozorišnim daskama gotovo kao lik iz neke od tih drama. Vladimir Đurđević pravi omaž velikom piscu tako što ga pušta da živi „ glavom, bradom i brkovima“ u nečemu što jeste nalik na njegov (Nušićev) komad.
