„Staklena menažerija“ je prva uspešna drama Tenesija Vilijamsa.
Danas je vidimo u jednom novom izdanju, koje pokušava ne da je aktuelizuje, već da je ogoli do srži i vidi šta to tako živo kuca u njoj. Ova drama je ljubavna, porodična, psihološka, poetska, socijalna i mnogo više od toga. Ona govori o usamljenim ljudima koji žele da osmisle svoje živote i da opstanu. Udaja, posao, putovanje, novac, prošlost – sve su to iluzije koje ih održavaju u životu ali ih istovremeno od njega udaljavaju – udaljavaju ih od susreta sa drugim bićem.
Vilijams kaže da u pozorištu želi da vidi Istinu, a ne fotografsku kopiju stvarnosti. Tako i ova predstava traga za istinom. A ona je uvek drugačija, uvek živa i neuhvatljiva.
Umetnički tim će pokušati da otkrije šta je to što i danas odzvanja u ovom klasičnom delu, ulazeći u koštac sa strahovima, strastima, usamljenošću, iluzijama i željom za ljubavlju. U intimnoj atmosferi pokušaće da dočaraju istinitost ovih usamljenih likova, kao i njihovu borbu za malo ljubavi i razumevanja.
