Već dva dana slušam priče o našem sjajnom izdanju protiv “silnih” Azerbejdžanaca.
Da li sam ja blesav, ili ne vidim ono što drugi vide? Nije da mi nije drago što smo pobedili, šta više radujem se zbog toga, ali dokle ćemo više iz krajnosti u krajnost? Kada pobedimo onda smo sjajni, lucidni, … A kada izgubimo onda drvlje i kamenje …
Ilustracije radi, kada budemo od naših klipana videli ovako nešto, e onda ću reći da smo sjajni.
P.S.
Ima na snimku i nešto sa naših prostora, ali to su davno prošla vremena. Možda je naslov trebalo da bude: “Mi i savremeni fudbal? Dva suprotna pojma!”
