Esfigmensku povelju izdao je despot Djuradj Branković 11. septembra 1429. godine, na samom početku svoje vladavine a na molbu monaha manastira Esfigmena da postane novi ktitor ovog manastira. Ova Povelja, koja predstavlja izuzetan istorijsko-pravni dokument, izradjena je u manastiru žiči. Na njoj je naslikan despot Djuradj sa despoticom Jerinom i sa njihovo petoro dece. Ilustracijama Esfigmenske povelje možemo zahvaliti što je sačuvan lik despota Djurdja.
Izdavanjem Esfigmenske povelje despot Djuradj je na najbolji način nastavio vekovnu tradiciju duboke duhovne povezanosti srpskih srednjevekovnih vladarskih kuća sa pravoslavnom crkvom i Svetom Gorom, kojoj i Despotovina, iako je daleko odmaknuta na sever, na Dunav, pruža dostojnu materijalnu pomoć. Despot Djuradj je bogato obdario svetogorski manastir Esfigmen u vreme kada je u punom jeku bila gradnja njegovog velikog utvrdjenog prestonog grada Smedereva.
Povelja u prevodu Dimitrija E. Stefanovića:
„Po neizrečenom milosrdju i čovekoljublju vladara mog slatkog mi Isusa Hrista i po njegovoj svemilosnoj dobroti odabrao je smirenost moju i postavio me za naslednika roditelja mojih, za gospodara Srbima. Tako sam ja despot Djuradj milošću božjom u Hristu Bogu pravoverni i hristoljubivi gospodar Srba sa od Boga darovanom mi pobožnom i hristoljubivom gospodaricom despoticom gospodjom Jerinom. Gospodstvo mi piše da se da na znanje svima kako je gospodstvu našem došao iz časne i Svete Gore, iz časnog i carskog manastira Spasove obitelji Vaznesenja Gospodnjeg, koji se zove Svimen (Esfigmen), duhovnik jeromonah gospodin David, najčasniji medju sveštenoinocima, kojeg mi u Hristu volimo, i zamolio je gospodstvo naše da budemo ktitori višerečenog manastira. Mi pak milosrdjem pokrenuti i preporukom zapovesti vodjeni blagoizvoleli smo da udovoljimo njegovoj molbi i prihvatili smo da od danas budemo ktitori višerečenog manastira, da se zove manastirom gospodstva našeg. Radi toga je i priložilo gospodstvo naše za opskrbu manastirsku, neka se daje svake godine od novobrdske carine po pedeset litara srebra. Ovo da se daje svake godine i da se ne oduzme od višerečenog manastira dok je života gospodstva našeg.
Molimo i onoga koga će Bog izabrati da bude naslednik posle nas prestola našeg, bilo sina našeg, bilo nekog iz roda našeg, ili nekog drugog, da ovo naše zaveštanje ne bude narušeno, nego potvrdjeno. Ako se neko obuzet zavišću ili lakoumstvom usudi da naruši bilo šta od onog što smo gore zapisali, taj da je proklet od Gospoda Boga Svedržitelja i od Prečiste Bogomatere i od sile časnog i životvornog krsta, i od dvanaest svetih i svehvalnih i vrhovnih apostola, i od trista osamnaest svetih bogonosnih otaca u Nikeji, i od svih svetih koji su od početka sveta ugodnici Gospodnji. Zadatom rečju i zapovešću gospodstva našeg utvrdilo se i zapisalo se godine 6938. meseca septembra 11. u patrijaršiji u žiči.
Milošću Božjom gospodar Srba despot Djuradj .“
