Maločas se vratih na posao, i samo što u nesvest nisam pao.
Možda ste čitali ranije gde radim i s’ kim radim, ali ovo je prevršilo svaku meru.
Direktorska kancelarija je vezana, sa jedne strane stanom u kome gazde jedu, spavaju i ko zna šta sve još rade, a sa druge strane sa poslovnim i izložbenim prostorom, kojim defiluju zaposleni, kupci, menadžeri, … E, isti taj prostor bi trebalo da bude ogledalo naše firme, koja nije uopšte mala. I jeste on ogledalo, džaba sav taj nameštaj, oprema, skockani zaposleni (odelo krije čoveka), ako uletite u pravom trenutku u taj prostor.
A pravi trenutak beše maločas. Ja na vrata (možda ni ja baš nisam neki uzoran radnik jer sam se upravo vratio sa “terena”, čitaj teren – misli plaža), a na vratima gazdarica BOSONOGA. Šeta opušteno po firmi potpuno bosa. Prava slika i prilika firme.
Pitam se samo kako su uspeli (mislim na gazde) da izgrade ovoliku firmu sa takvom kulturom.
Pod hitno nastavljam sa traženjem novog posla.
