1198. – Romejski (vizantijski) car Aleksije Anđeo dozvolio je srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu monahu Savi da „na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir Svete Gore“. Srpski manastir Hilandar, koji su njih dvojica osnovali na mestu gde su bile ruševine grčkog manastira, postao je riznica izuzetnog kulturno-istorijskog i umetničkog blaga, jedan od četiri najveća i najlepša manastira na Svetoj Gori; vekovima je središte i rasadnik srpske duhovnosti.
1839. – Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Mihaila i napustio Srbiju, okončavši prvu vladavinu koju je kao vođa Drugog srpskog ustanka započeo 1815. Otišao je zbog sukoba sa starešinskim slojem, koji je zahtevao učešće u vlasti i donošenje ustava i zakona, što autokratskom vladaru nikako nije odgovaralo. Pod pritiskom Miletine bune, u februaru 1835. donet je liberalni Sretenjski ustav, ali ga je knez zbog protivljenja Rusije, Austrije i Otomanskog carstva sa zadovoljstvom suspendovao već sledećeg meseca. Krajem 1838, turski sultan je izdao hatišerif, prema kojem je s knezom vlast delio Sovjet, što Milošu nije bilo po volji. Posle neuspelog mirenja sa ustavobraniteljima, morao je da napusti zemlju, u koju se vratio 1859, posle odluke Svetoandrejske skupštine 1858. o zbacivanju kneza Aleksandra Karađorđevića, i vladao je do smrti 1860.
1926. – Rođena je Merlin Monro (Norma Jean Baker), američka filmska glumica, simbol erotike svoga vremena. Glavni filmovi: „Džungla na asfaltu“, „Nijagara“, „Muškarci vole plavuše“, „Sedam godina vernosti“, „Neki to vole vruće“….
1938. – Izašao je prvi broj strip-časopisa „Action Comics“, u kom se pojavio i jedan od najpoznatijih strip junaka svih vremena – Supermen. Časopis je koštao deset centi.
1941. – Nemci su zabranili sve publikacije katoličke crkve.
1944. – Jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević je u Drugom svetskom ratu, pod pritiskom britanskog premijera Vinstona Čerčila, odstranio iz vlade vođu četnika Dražu Mihailovića i potpisao ukaz o imenovanju za premijera bivšeg hrvatskog bana Ivana Šubašića, čime je otvoren put komunistima da posle rata preuzmu vlast u Jugoslaviji.
1948. – Umro je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, član Srpske akademije nauka. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata, potpredsednik jugoslovenske vlade. Kao ministar privrede, izborio je 1910. u skupštini usvajanje Zakona o radnjama, kojim su stvorene radničke i druge komore i uvedeno zaštitno radno zakonodavstvo. S Ljubom Stojanovićem osnovao je 1921. Republikansku stranku, koju je predvodio do smrti. Uređivao je više časopisa („Narodna misao“, „Odjek“, „Glasnik Profesorskog društva“), priredio dve antologije narodnih pesama i pripovedaka i celokupna dela Jovana Jovanovića Zmaja, Jove Ilića, Svetislava Vulovića i Laze Lazarevića. Ostala dela: „Ustavni razvitak i ustavne borbe u Srbiji“, „Vuk Karadžić i Miloš Obrenović“, „Istorija političkih stranaka i struja u Srbiji“, „Naši i strani“, „Naša narodna književnost“.
1993. – Savezna skupština je većinom glasova u oba doma smenila prvog predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Dobricu Ćosića, pod optužbom da je kršio Ustav. Inicijativu za glasanje o poverenju formalno su pokrenuli poslanici Srpske radikalne stranke.
1999. – Poginuo je srpski general-pukovnik pilot Ljubiša Veličković, pomoćnik načelnika Štaba Vrhovne komande za Ratno vazduhoplovstvo i Protivvazdušnu odbranu (RV i PVO) Vojske Jugoslavije, u trenutku kad je obilazio jedinice na prvoj liniji odbrane od agresije NATO na Jugoslaviju. Veličković je inače jedini general koji je poginuo tokom agresije. On je i prvi Srbin koji je leteo avionom „MiG 29“.
