15. jun
1215. – Engleski kralj Jovan Bez Zemlje potpisao je Veliku povelju slobode (Magna Carta Libertatum), kojom je dao povlastice plemstvu i sveštenstvu. Nakon potpisivanja ove povelje, počinje borba plemstva protiv kraljevog apsolutizma i borba za ustavnost.
1862. – Turski vojnici su kod Čukur-česme u Beogradu iz obesti ubili srpskog dečaka Savu, a zatim i oficira i tumača koji su predvodili srpsku patrolu, što je zapalilo varnicu sukoba. Turci su potom s Kalemegdana – u pokušaju da silom očuvaju pozicije u Srbiji – tri dana bombardovali Beograd. Kod Čukur-česme podignut je spomenik poginulom dečaku, delo srpskog vajara Simeona Roksandića.
1869. – John Wesley Hyatt patentirao je celuloid, plastičnu masu koja danas ima široku primenu; fotografski filmovi su npr. najvećim delom sačinjeni od celuloida.
1896. – Cunami (okeanski talasi ogromnih razmera i visine 15-30 metara) koji su zahvatili plažu Sanriku u Japanu prilikom proslave šintoističkog praznika, usmrtili su 27.000 ljudi, 9.000 povredili i uništili oko 13.000 kuća.
1907. – Počela je Druga haška mirovna konferencija, na kojoj su 44 države, uključujući Srbiju i Crnu Goru, usvojile 13 konvencija i jednu deklaraciju, kojima su prvi put znatnije kodifikovana pravila međunarodnog običajnog, posebno ratnog prava.
1910. – Srpski student prava, Bogdan Žerajić, ubio se posle neuspelog atentata u Sarajevu na poglavara okupirane Bosne i Hercegovine, austrougarskog generala Marijana Varešanina. Njegova žrtva bila je primer za revolucionarnu nacionalističku omladinu iz pokreta „Mlada Bosna“, koji je 28. juna 1914. organizovao atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.
1924. – Indijanci su proglašeni državljanima SAD-a.
1975. – Košarkaši Jugoslavije su na Evropskom prvenstvu u Beogradu osvojili titulu prvaka, pobedom nad reprezentacijom ŠSR.
1977. – U Španiji su održani prvi slobodni izbori od 1936. godine.
1989. – Kraljica Elizabeta proglasila je vitezom Ronalda Regana.
1990. – Održana je premijera filma „Dik Trejsi“ sa Madonom i Vorenom Bitijem u glavnim ulogama.
1992. – Srpski pisac Dobrica Ćosić, dugogodišnji disident pod režimom Josipa Broza, izabran je za prvog predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Na položaju šefa države nije ostao tokom celog mandata – Savezna skupština mu je 1. juna 1993, na inicijativu Srpske radikalne stranke, izglasala nepoverenje, pod optužbom da je kršio Ustav, što u debati nije potkrepljeno dokazima.
